Principi pravilnog učenja

Pomozite detetu da što lakše savlada školsko gradivo.

Važni principi pravilnog učenja su:

Vaša pomoć. Ponudite svoju pomoć ukoliko dete prilikom učenja nešto ne razume ili mu nije jasno.

Plan rada. U početku ćete zajedno praviti detetov plan rada, (obično dnevni ili nedeljni) ili dnevnu satnicu. Kada se u pravljenju plana izvežba, dete će ga kasnije formirati samo, upisujući sve svoje školske i vanškolske obaveze.

„Pravo“ vreme. Uputite dete da za najteže gradivo bira vreme za učenje kada je najodmornije, tj. kada mu je koncentracija najveća. Ako je za savladavanje određenog gradiva potrebno, na primer, dva sata, bolje je da se ovo vreme podeli na kraće intervale od po pola sata ili sat, nego da se uči “u jednom dahu”. Koliko će konkretno trajati ovi vremenski intervali zavisi od uzrasta deteta, težine gradiva, njegovog predznanja i motivacije za rad.

Podela lekcije. Svaku lekciju iz društvenih predmeta trebalo bi najpre podeliti od jednog do drugog naslova ili po pasusima, jer je time olakšano razumevanje lekcije u celini.

Čitanje teksta. Kao cilj učenja nametnite da ono što dete uči – i razume, jer je to jedini način da ga usvoji “na duže staze”, odnosno, da ga ne zaboravi brzo. Posle jednog intervala ili pre početka učenja sledećeg predmeta – obavezna je pauza. Pauze treba da budu što kraće u početku, a kasnije će se produžavati jer će umor biti veći, kao i zasićenost učenjem.

Podvlačenje teksta kojim se odvaja bitno od manje bitnog omogućava detetu da prilikom ponavljanja može da se vrati samo na one podvučene reči ili pojmove. Ponekad su u lekcijama te reči već unapred “izvučene” jer su pisane kurzivom, debljim slovima, ili su obeležene u tekstu na neki drugi način.

Ponavljanje naglas. Samo ukoliko dete ponavlja naglas, može steći pravu sliku o svom znanju. Bolji rezultati se postižu ukoliko reprodukuje gradivo svojim rečima, pri čemu i organizacija izlaganja može da bude drugačija nego što je u knjizi. Ukoliko ponavlja u sebi, činiće mu se da je naučio mnogo više nego što objektivno jeste. Osim toga, ponavljanjem naglas vežba se rečnik, dete se primorava da “misli brzo” što će mu biti od koristi i u drugim oblastima, a ne samo učenju.

Preslišavanje. Postavljajte pitanja kako biste proverili koliko je dete neku lekciju razumelo, kad god je moguće, povezujte sa nekim ličnim detetovim iskustvom. Vaša pitanja treba da budu što raznovrsnija da bi tekst mogao da bude sagledan iz različitih uglova. Pitanja pomažu pri učenju, jer se time postavlja još jedan cilj učenja – traženje odgovora.

 

Jelena Holcer, pedagog         principi_pravilnog_ucenja_245552577

*Članak preuzet sa sajta http://www.yumama.com

Učenje je detetova, a ne vaša obaveza…

Odnos koji će dete imati prema učenju i školi uopšte velikim delom zavisi od roditelja.                                             Faktori koji utiču na uspešnost učenja su: fiziološki (odmornost, pol, uzrast, struktura nervnog sistema), fizički (uslovi u kojima se uči, temperatura i vlažnost vazduha, doba dana, mesto), materijal koji je pred detetom (obim, vrsta, koliko je taj materijal poznat od ranije…), psihološki činioci (motivacija, aktivnost pri učenju) i tehnika učenja.

Kako ćete uticati na formiranje koncentracije kod deteta?                                                                                                 *Ono što započne treba da se i završi. Deca lako odustaju od onoga što im ne prija ili im se čini teškim. To nije samo učenje, jer su skloni da „dignu ruke“ i od treninga, ili nekog hobija čim postane malo naporniji ili zahtevniji. Zato, od početka uvedite naviku da se započeto i završi. Pomozite i vi. Na primer, nemojte prekidati neku detovu igru da bi ručalo, već sačekajte kraj uz stalna upozorenja: „Ručaćemo za deset minuta, do tada završi to što si započeo.“

*Ritam. Individualne razlike su veoma velike kada je u pitanju vreme najizraženije koncentracije. Ipak, kod većine dece je između 8 i 9 sati ujutru,  kao i između 13 i 15 časova popodne, ona na najnižem nivou. Zato, ovo vreme nije pogodno za učenje. Koncentracija je najbolja između 11 i 12, i 17 i 18 časova. Poželjno je da, ukoliko ste u mogućnosti (što zavisi od školskih smena i drugih obaveza u toku dana) detetu predložite upravo ovo vreme za učenje. A ritam njegovog dana u koji se uključuje i vreme odlaska u krevet ili vreme za obedovanje pomoći će mu da se disciplinuje i svoje obaveze obavlja na vreme.

*Omogućite uslove za rad. Ugasite TV, i sve drugo što može odvlačiti detetovu pažnju dok radi. Čak i ukoliko su njegove dosadašnje (ili možda vaše) navike bile upravo takve, to još uvek ne znači da su one optimalne. Naime, kada dete pokušava da uči u isto vreme dok je uključen TV, memorija mu je podeljena i istovremeno treba da prati oba sadržaja – i ono što uči i ono što je na TV programu. Idealno je da ima svoju sobu, i sto za kojim će učiti. Dok uči, ostavite ga na miru, ne prekidajte ga.

Formiranje koncentracije                                                                                                                                                         Posebno u prvom razredu utičite na formiranje stava da je čitanje i slušanje važan deo učenja. Naime, to je uslov za formiranje koncentracije koja će detetu biti potrebna za celokupno buduće školovanje. Što je dete više koncentrisano na času, to će veći deo njegovog učenja kod kuće biti samo ponavljanje. Međutim, koncentracija se vežba i gradi. U zavisnosti od uzrasta deteta možete je razvijati određenim igrama  (slaganje slagalica, ili igre sa glinom, bojenje…) i drugim aktivnostima koje zahtevaju da se uz tu aktivnost provede određeno vreme fokusirane pažnje.

Za uspostavljanje radnih navika neophodno je i vaše insistiranje na detetovoj samostalnosti u obavljanju školskih obaveza. Kako se to postiže?                                                                                                                          *Najpre obaveze. Kada ste vi uporni u pokušajima da uspostavite određeno osećanje obaveze kod deteta, i ono konačno uvidi da nećete odustati od svojih zahteva, počeće da menja svoje ponašanje. Ovaj proces ubrzaćete ukoliko uložite dovoljno vremena da mu objasnite zašto na nečemu insistirate, obrazložite svoje zahteve. Podrazumeva se da vam neće biti lako da gledate svoje dete kako se opire, gunđa, ili glasno i otvoreno pokazuje neprijateljstvo prema vama jer ga „terate“ da uči, ili prema školi, nastavnicima, obavezama… Umesto da razmišljate o detetovim emocijama i opiranju da uči, gledajte njegovu budućnost.

*Lični primer. Pokažite na ličnom primeru koliko ste efikasniji, brži i odmorniji kada najpre završite svoje obaveze, a onda se prepustite uživanju u slobodnom vremenu. Kada dete shvati da mu je ponekad dovoljno samo pola sata da bude spremno za sutrašnji školski dan, biće mnogo raspoloženije da u trenutku kada počne da radi zaista „uključi“ svoju koncentraciju na maksimum. Na vašem primeru, naučiće da po povratku iz škole treba da najpre uradi svoje obaveze (da opere, ruke, ruča, odmori se, završi zadatke za sutra…),  jer će zatim imati „svoje“ vreme koje će provoditi po sopstvenom izboru.

*Učenje = detetova obaveza. Od početka uspostavite običaj da ne učite zajedno sa detetom. Vi možete da ga preslišate, pregledate domaće zadatke i slično, ali ne da učite zajedno, ili umesto njega (na primer, vi čitate lektiru, pa mu prepričavate). Sa druge strane, nemojte ni požurivati dete, sedeti pored njega, niti ga stalno prekidati u radu pitanjima dokle je stiglo. Tako ga dekoncentrišete. Iako je u početku ono sporo, važno je da samostalno stekne iskustvo da od njega zavisi kako će provesti svoje vreme, da li u višesatnom učenju, ili u kombinaciji učenja i zabave.

 „Opasne“ rečenice                                                                                                                                                                 Čuvajte se reči koje su obeshrabrujuće po dete: „To baš i nije teško“, „Zagrej stolicu“, „Tvoje je samo da učiš“, „Ni meni niko nije pomagao u tvojim godinama…“, „Nastavnica je uvek u pravu..:“ Na ovaj način vi mu pokazujete da ga ne razumete, da mu niste podrška već neko ko sa pozicije roditeljskog autoriteta zahteva nešto što dete, možda ni ne može da pruži.

Ocena nije najvažnija                                                                                                                                                                     Iako u našim školama vladaju programi koji su uglavnom neprimereni deci, ocena i dalje ostaje kao glavni kriterijum uspešnosti. Vi, sa svoje strane, podržite stav da vaše dete ima pravo na svoje mišljenje, podstičite ga da postavlja pitanja, negujte njegovu radoznalost. Nemojte ga nagađivati za pozitivne ocene. Učenje je njegova obaveza a ispunjavanje obaveza se podrazumeva i ne zaslužuje posebnu pažnju. Takođe, nemojte ga ni kažnjavati zbog loših ocena, posebno ne uskraćivanjem njegovih omiljenih zadovoljstava koja nisu u uzročno-posledičnoj vezi sa učenjem. Nikada nemojte kažnjavati zbog loše ocene, ukoliko ste sigurni da je dete pružilo svoj maksimum.

Jelena Holcer, pedagog           ucenje_je_detetova_obaveza_711413373

*Članak preuzet sa sajta http://www.yumama.com

Dobrodošli u Priče iz Učionice! :)

Svačija duša traži lek.. Verujem u to da je najbolji lek duši kada čuje dobru priču! Onako „životnu“, „istinitu“, „iskrenu“… Boljeg mesta za pričanje priča nema od Naših Učionica.. A ni boljih priča nema od Naših, iz Učionica! 🙂 Inspirisani smo dečijom maštom, poletom, vedrim pogledom na svet, ljubavlju, poštovanjem i divljenjem koje imaju za Nas, Učitelje. Neka ovaj odeljak svakome ko poseti Bojanin Blog posluži da ispriča barem jednu, ako ne i više, Priča iz svoje Učionice.

Ja ću početi, kao domaćica! 😉

6.2.2014. godine sam proslavljala rođendan. Do ove godine taj datum je bio dobro sakriven od mojih đaka, da ne bi opterećivali roditelje kupovinom poklona i ispunjavanjem „muzičkih želja“ u ova teška vremena za sve… Naravno, sa njima bih ga rado slavila, ali nisam želela da se namećem odraslima, jer oni nisu svi uvek puni razumevanja (za razliku od njihove dece). Ipak, ove godine su se moji đaci malo bolje raspitali i saznali kada proslavljam Svoj Dan! Organizovali su izbor za Najlepše obučenu učiteljicu (deca su, pa im ne zameram na „tematici“ takmičenja), na kojem bih ja trebala pobediti, jer su anketirani mahom moji đaci, i tada primiti poklon za Prvo mesto.. A taj se poklon ne bi zvao poklonom za rođendan, jer oni, tobože, o tome ništa ne znaju.. Deca kao deca, „izlajali“ su se stotinu puta, ali sam se ipak pravila vrlo iznenađena taj dan. Potpisala sam čak i Ugovor koji su sastavili, kojim sam se obavezala da ću primiti poklon, ako budem među prve tri…

Taj Dan je zaista bio poseban, a kako i ne bi s obzirom na silne pripreme koje su obavili prethodno. Otpevali bi mi Rođendansku pesmu kad god bih ušla u učionicu, cveće mi je ceo dan krasilo sto, kao i gomila nekih sitnica koje su spremili.. Diploma za Osvojeno Prvo Mesto je svima bila na oku, da se ne zaboravi i da se zna ~ Njihova Učiteljica je Broj 1! 🙂

I tako svaki dan neka nova Priča, od koje vam zastaje dah, zasuzi oko i zaigra srce! ❤

Rada sam pročitati Vaše Priče, upoznati Vaše Učionice i dozvoliti svom srcu da zapleše zbog  radosti drugih, meni sličnih! 🙂